Vitamin D u hrani: puter, ojačani margarin, mleko, morske ribe: losos, tuna, sardina, haringa, riblje ulje ( iz jetre) – holekalciferol (vitamin D3); ljuska kakaoa, džigerica, žumance, koštano brašno – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka; – aktivni oblici vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) – kvasac i biljke, a vitamin D3 (holekalciferol) – riblje ulje.
Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Predstavlja bolji izvor vitamina D od sintetskog vitamina D, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vitamin A. Međutim uz ove vitamine riblje ulje sadrži i: jod, brom, arsen i fosfor; – otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji; – količina vitamina D u biljnim i životinjskim organima zavisi od količine sterola koji se zračenjem mogu prevesti u vitamin D; Biohemija i uloga Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva najvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona. Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.
Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu. Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D. Preporuka Petra Jovanovića Osunčana voda Božiji dar Ako želite da dobro izgledate i da imate zdrave kosti pijte osunčanu vodu. Šta se zbiva u našoj koži kada na nju deluju sunčevi zraci? Koža je najfiniji i najosetljiviji sistem za zagrevanje i hladjenje koji je u prirodi stvoren. Pored toga ona je i skladište hemikalija. U našoj koži nalaze se masne supstance, odnosno materije koje imaju svojstvo da iz hrane koju uzimamo prikupi kalcijum i fosfor i pomažu da se to smesti u koštane ćelije. Na taj način jačaju kosti što je naročito važno za dečiji organizam koji je u razvoju. To se neće dogoditi ako koža nije imala sunčanu kupku. Naime, dejstvom sunčeve svetlosti te supstance pretvaraju se u ono što nazivamo vitaminom D, a ultravioletni zraci upravo deluju na tu izmenu. Došli smo do odgovora kako se na najzdrviji način može dobiti vitaminski obogaćena hrana i voda.
Dakle, tačno je da pojedine vrste hrane, naročito mleko, jogurt i sirevi, mogu povećati sadržaj vitamina D kada se izloze uticaju sunčevih zraka. Za zaceljivanje rana Sunce se pokazalo kao bolji lek od bilo kakvog melema ili eiksira. Sunce je veliki neprijatelj bakterija, pa zato znatno pospešuje ozdravljenje. Neumerenost u sunčanju može prouzrokovati opekotine, a takodje i sunčanicu. Autor ovog teksta zastupa misljenje da je HELIOTERAPIJA (LEČENJE SUNČANJEM) ,ako se pravilno sprovede, jeftino i veoma efikasno. Ako se 100 dana koristi osunčana voda sve funcije organizma se poboljšavaju.
