Koliko bi koštala konverzija za 100 hektara zemljišta u Čajetini? Vlasnik PKZ bi od eksproprijacije mogao još i da zaradi 10 miliona evra. Ar u prvoj zoni vredi 25.000 evra
TRŽIŠNA vrednost ara zemljišta u prvoj zoni u opštini Čajetina, po kojoj se obračunava porez na imovinu, trenutno iznosi oko 25.000 evra. Upravo u ovoj zoni nalazi se oko 100 hektara građevinskog zemljišta, koje koristi Poljoprivredni kombinat „Zlatibor“. Te parcele, prema proceni Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina, mogle su da budu predmet konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz naknadu, što bi za državu značilo prihod od 250 miliona evra ili, ako korisnik plati odjednom i ostvari popust od 30 odsto, 175 miliona evra. Po drugoj varijanti, koja znači zakup zemljišta na 99 godina, država bi mesečno od kirije ubirala nešto više od 210.000 evra.
Ovo je kalkulacija na osnovu novog Zakona o konverziji, koji je minule nedelje stupio na snagu. PK „Zlatibor“ je privatizovan 2002. godine. Svi vlasnici firmi stečenih u privatizaciji, ukoliko žele da postanu i vlasnici državnog građevinskog zemljišta, koje je preduzeće koristilo, moraju da odreše kesu. PK „Zlatibor“ će biti izuzetak ako Upravni sud potvrdi rešenje Ministarstva građevinarstva, kojim je kombinat dobio svojinu nad ukupno 2.213 hektara zlatiborskih pašnjaka, livada i ostalog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Svi ti hektari vredni su, kako tvrdi Stamatović, oko četiri milijarde evra.
– Od ukupne površine koju koristi PK „Zlatibor“, 280 hektara je građevinsko zemljište – navodi Stamatović. – Od toga, oko 100 hektara bi moglo da bude predmet konverzije jer se tu nalaze objekti i zemljište za njihovu redovnu upotrebu. Za javne objekte, koje je opština predvidela planskim dokumentima, morali bismo PKZ da platimo na ime eksproprijacije više od deset miliona evra. Takođe, PKZ bi, ako postane vlasnik spornog zemljišta, mogao i da nas tuži jer nemamo njihovu saglasnost za saobraćajnice i infrastrukturu koju smo gradili na delovima tih državnih parcela u prethodnom periodu i time povećavali vrednost spornog zemljišta.
I tih 280 hektara građevinskog zemljišta bilo je poljoprivredno. Opština ih je svojim planskim aktima od 2005. do 2012. godine prebacila u građevinsko i za to dobila saglasnost svih nadležnih institucija, a pre svih Ministarstva građevinarstva. Ta planska dokumenta radili su Saobraćajni institut CIP i Arhitektonski fakultet u Beogradu. Takođe, to sporno građevinsko zemljište je i predmet strategije razvoja Čajetine, koja je usvojena na period od deset godina. A, znači izgradnju gondole, autobuske, policijske stanice, pogona za prečišćavanje vode…
NEĆE KONVERZIJU
Kako je za „Novosti“ već izjavio vlasnik PK „Zlatibor“, Radoje Cvetić, konverzija ga ne zanima, jer se njegovo preduzeće bavi poljoprivredom, a ne gradnjom stanova i poslovnih objekata. Ako postoji javni državni interes, a ne interes lokalne samouprave, spreman je da ustupi parcele za gradnju investitorima koje Republika izabere. (Novosti)