Islam ulazi u srce Evrope, Srbija čuva hrišćanstvo

Poslednja istraživanja najavljuju krupne promene u svetu religije narednih decenija. Mislimani su konfesija koja beleži najbrži rast. U Srbiji bez bitnih promena

BROJ muslimana 2050. godine prvi put u istoriji čovečanstva biće gotovo izjednačen sa hrišćanskim stanovništvom. U reč božijeg poslanika Muhameda verovaće oko 2,8 milijardi ljudi na planeti, dok će Hristovo učenje slediti svega oko 100 miliona vernika više. Islam je, prema svim parametrima, religija koja se najbrže širi među svetskim stanovništvom.

Da su šanse da svet u budućnosti bude ustrojen po islamskim merilima i te tako velike zaključili su američki statističari iz „Pju risrč centra“. Njihovo nedavno objavljeno istraživanje „Budućnost svetskih religija do 2050“ potvrdilo je tvrdnje da je hrišćanska vera u svetu u ozbiljnoj defanzivi i da polako, ali sve sigurnije, svoje mesto ustupa mladom, vitalnom i često agresivnom islamu.

Analiza američkih naučnika pokazuje da se globalna verska utakmica igra ne samo na dalekim delovima planete, već i u Evropi. Hrišćanski identitet Stare dame u bliskoj budućnosti neće biti doveden u pitanje, ali tema je za razmišljanje činjenica da će do 2050. muslimani činiti 10 posto ukupnog stanovništva Evrope. Stari kontinent je, prema oceni američkih stručnjaka, jedina regija kojoj se prognozira ozbiljan pad ukupne populacije. Njeno hrišćansko stanovništvo, ukoliko se nastave postojeći trendovi, u dekadama koje su pred nama smanjiće se za oko 100 miliona ljudi (sa trenutnih 553 miliona na 454 miliona).

U tom pogledu važna je i činjenica da u Evropi jača otpor prema religiji. Američka analiza pokazuje da se gotovo četvrtina Evropljana 2050. neće izjašnjavati kao religiozno. Pad prirodnog priraštaja u gotovo svim zemljama od Atlantika do Urala, zajedno sa hlađenjem verskih osećanja, ujedno su i rezultat povećanja broja muslimana u evropskim zemljama, koji će u sledećih nekoliko decenija porasti za približno šest procenata.

UZ HRISTAČVRSTO jezgro hrišćanstva i u budućnosti biće Južna Amerika i Karibi. Hristovu reč i u decenijama koje su pred nama u ovim delu sveta slediće apsolutna većina stanovništva. Do 2050. godine, prema prognozama stručnjaka, Novi svet zabeležiće svega koji procenat manje hrišćana nego što je zabeleženo 2010. Broj skeptičnih prema veri, međutim, u porastu je i u Latinskoj Americi. Prognozira se da će 45 miliona neverujućih uskoro narasti na 65 miliona, što čini manje od 10 posto ukupnog stanovništva.

Da je islam u sve jačem zamahu, koji ozbiljno menja religijsku kartu sveta, pokazuju i projekcije veroispovesti većinskih naroda u pojedinim državama. Hrišćansko stanovništvo, prema ovom istraživanju, pašće ispod praga polovine ukupne populacije na Novom Zelandu, u Australiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji… Muslimani će u sledećih par decenija postati većina u nama susednim Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Tiha borba „krsta i lune – dva strašna simbola“ preokreće se u korist muslimana i u drugim delovima sveta i polako središta hrišćanstva premešta ka drugim delovima sveta. To pokazuje podatak da će za 35 godina četvoro od 10 hrišćana u svetu živeti u – Podsaharskoj Africi.

– Ateisti, agnostici i svi ostali koji se ne deklarišu kao pripadnici religijskih pravaca, bez obzira što je njihov broj u porastu u državama poput SAD ili Francuske imaće sve manji udeo u svetskom stanovništvu – jedan je od zaključaka analize konfesionalnog skenera sveta. – Budisti će i 2050. godine biti na približno istom nivou kao i 2010, dok će broj hinduista i Jevreja biti povećan. Indija će zadržati većinu Hindu vernika, ali i uz Indoneziju dobiće i najbrojniju muslimansku populaciju na svetu.

Američki statističari utvrdili su i da će broj hrišćana u SAD za 35 godina opasti sa više od tri četvrtine koliko ih je danasa, na ukupno dve trećine američke populacije. Judaizam više neće više biti najveća nehrišćanska religija u Americi, s obzirom da će ih muslimani svojom brojnošću nadmašiti. (Novosti)