Veštačka inteligencija između prilike i pretnje – kako će AI oblikovati našu budućnost?
Veštačka inteligencija je alat koji već menja način na koji radimo, donosimo odluke i stvaramo sadržaj. Gde su njene najveće prednosti, koje su opasnosti, može li da zameni čoveka i kako će promeniti tržište rada i medije?
AI se razvija brže nego bilo koja tehnološka revolucija kojoj smo do sada svedočili. Dok je internetu bilo potrebno nekoliko decenija da promeni svet, AI je za samo nekoliko godina postao deo svakodnevice miliona ljudi i kompanija.
Od automatizacije administrativnih poslova do pomoći u donošenju poslovnih odluka, mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija iz dana u dan postaju sve veće.
Ipak, uz rast produktivnosti dolaze i brojna pitanja – da li će AI ugroziti radna mesta, može li da naruši kreativnost, gde je granica njegove primene i da li će promeniti medije?
O prednostima i manama veštačke inteligencije, njenom uticaju na profesije budućnosti i izazovima koji nas očekuju za portal N1 govori Daniel Ackermann, stručnjak za razvoj tehnoloških proizvoda i AI rešenja, koji AI svakodnevno koristi kao poslovnog asistenta.
On smatra da najveći problem nije sama tehnologija, već činjenica da ljudi još ne znaju kako da iskoriste njen puni potencijal.
„Alfred, moj AI asistent, juče je sam rešio 23 imejla dok sam ja radio nešto drugo – to je konkretna prednost koju osećam svakog dana. Ali ta ista priča pokazuje i ograničenje: sve što je Alfred uradio, prethodno sam morao satima da dokumentujem, dam mu kontekst i detaljna pravila“, kaže Ackerman za N1 i dodaje da AI ne zamenjuje razmišljanje, već samo ubrzava izvršavanje zadataka.
Ono što je otkrio je da se AI revolucija odvija brzinom kakvu do sada nije video. Konstatuje da je internetu trebalo 30 godina da dostigne današnji uticaj, dok AI to postiže za svega tri godine.
Voli da kaže da „to otvara deset novih svetova prilika, ali donosi i deset velikih pretnji“.
„Prednost je eksplozivan rast produktivnosti i kvaliteta rada. Mana je to što je za isti posao potrebno manje ljudi, iako rast kvaliteta istovremeno stvara veću potražnju, pa se deo tih poslova ponovo otvara. Teško je proceniti da li će se to na kraju izjednačiti“, kaže on.
Ono što je za njega lično bilo najveće otkriće jeste da problem uglavnom nije u samoj tehnologiji, već u nama, jer još ne znamo dovoljno dobro da iskoristimo ono što nam AI nudi.
Koliko možemo da se oslonimo na AI?
„Za sve veće poslovne odluke konsultujem se sa AI-jem. Imam čak i poseban sistem koji za važnije odluke aktivira sedam specijalizovanih agenata. Svaki analizira situaciju iz drugog ugla, pa na kraju dobijem veoma detaljnu analizu. To su odlični argumenti i saveti, ali konačna odluka će uvek biti moja“, kaže naš sagovornik.
Slično je i sa kreativnim radom i strategijom. AI je odličan alat za istraživanje, usmeravanje i pripremu. Ali glavni rezultat i dalje zavisi od čoveka, dodaje.
AI će moći da zameni čoveka, ali ne u svim profesijama
„Vidim mnogo veći uticaj AI-ja na skup veština koje će biti potrebne, bez obzira na profesiju. Ljudi koji efikasno koriste AI postaju svojevrsni „superljudi“, dok će oni koji ga ne koriste imati manju vrednost na tržištu rada“, smatra Ackermann.
Kada su u pitanju profesije, Ackermann kaže da su velike promene već počele i da će neke profesije izgubiti na značaju, dok će druge postati još važnije.
„Najviše će biti pogođeni poslovi koji su repetitivni, rutinski i administrativni. Kreativni i strateški poslovi, kao i oni koji zahtevaju odnos sa ljudima, ostaće traženi, ali će se obavljati drugačije – uz podršku AI-ja“, ističe Ackermann.
On takođe kaže da je potpunu zamenu čoveka teško predvideti i da se zbog toga ne brine previše.
„Takav svet mogao bi čak da bude veoma lep, samo drugačiji. Ljudi bi imali prihode kroz univerzalni osnovni dohodak (UBI), državni i poreski sistem izgledali bi drugačije, a mi bismo imali mnogo više vremena za ono što nam je zaista važno i što nas ispunjava“, smatra on.
Zloupotreba AI alata – gde je granica?
„AI je izuzetan alat, ali kao i svaki alat može da se koristi na različite načine. Isto je i sa čekićem. Većina ljudi koristi ga da zakuca ekser, ali može da posluži i za nanošenje povreda. Tako je i sa AI-jem“, navodi Ackermann.
Veštačka inteligencija predstavlja veliku revoluciju za čovečanstvo, ali može da bude iskorišćena i u zlonamerne svrhe.
„Granicu određuje zakon i nije dozvoljeno raditi ništa što je protivzakonito. AI kompanije nastoje da ugrade sisteme koji će moći da prepoznaju zlonamerno ponašanje i spreče da se AI koristi u takvim aktivnostima“, dodaje on.
AI bi mogla da „ubije“ kreativnost, ali pod jednim uslovom
„Ako se čovek oslanja isključivo na ono što AI generiše, postoji rizik od gubitka kreativnosti i stvaranja prosečnih rešenja. Zato je cilj da se AI koristi za ono u čemu je najbolji – istraživanje, pripremu i savetovanje – dok čovek zadržava ono u čemu je nenadmašan, a to je kreativnost“, smatra Ackermann.
Budućnost medija uz primenu AI -ja
Uloga medija u društvu neće se promeniti, ali mnogo toga drugog hoće.
„Trenutno je najveći uticaj AI-ja vidljiv u distribuciji sadržaja. Sve više ljudi informacije pretražuje uz pomoć AI alata, što dovodi do pada poseta koje dolaze preko internet pretraživača. Neki mediji beleže pad saobraćaja i do 90 odsto. Sa druge strane, broj poseta koje dolaze direktno iz AI alata raste, ali znatno sporije i za sada čini manje od jedan odsto ukupnog saobraćaja“, objašnjava Ackermann i zaključuje da je najbolja odbrana ulaganje u originalan i kvalitetan sadržaj, kao i razvoj sopstvenih distributivnih kanala.