Republika Makedonija se hrabro izborila protiv obojene revolucije u maju 2015. godine, kada je desetine hiljada građana izašlo i dalo javnu podršku svojoj vladi. To je bio prvi put da je pokušaj obaranja vlade sprečen mirnim demokratskim otporom, a snage bezbednosti su takođe odigrle ključnu ulogu razbijanjem albanske terorističke grupe u Kumanovu, koja je planirala da izvrši udar dok je zemlja bila ometena planiranim opozicionim protestima.
Skoro godinu dana kasnije, ponovo se pojavila ista pretnja obojene revolucije i nekonvencionalnog rata, iako u nešto izmenjenom obliku i promenjenom domaćem i međunarodnom okruženju. Ipak, unipolarna geopolitička igra ostaje ista. EU je diplomatski intervenisala u periodu posle neuspelog pokušaja obranjanja vlasti i dovela obe strane za pregovarački sto.Sporazum iz Pržina predviđa ostavku Nikole Gruevskog, privremenu vladu i izbore 24. aprila. Ankete pokazuju da će vladajuća stranka VMRO-DPMNE verovatno sigurno pobediti, a uplašen izgledima gubitka izbora, lider opozicije Zoran Zaev je naveo da birački spiskovi nisu u skladu sa očekivanjima njegove stranke i iznenada izjavio da će njegova stranka bojkotovati izbore.Uveren da nema nade za pobedu, Zaev se preventivno ponaša kao gubitnik i preti da podrije stabilnost Makedonije. Prošlogodišnji terorizam u Kumanovu i pokušaj obojene revolucije su najviše izazvani odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji i želji da se Makedonija uključi u energetski projekat Turski (Balkanski tok), koji je suspenodovan, ali bi mogao odmah da bude obnovljen kada bi turska opozicija nekako uspela da zbaci Erdogana. (Kurir)