Putovanje vozom je daleko udobnije od truckanja u autobusima. Tokom vožnje možete da se šetate, spavate, da se družite sa drugim putnicima ili uživate u prelepim predelima. Iz svih ovih razloga, američkim turistima u Evropi se toplo preporučuje da za obilazak starog kontinenta koriste železnicu. Međutim, ne bilo koju železnicu jer vam zbog one u istočnoj Evropi može presesti putovanje.
U odnosu na zapadnu Evropu, železnice istočnih država daleko zaostaju.
– Potrebno je oko osam sati da iz Pariza stignete u Berlin, a za gotovo isto rastojanje iz Sarajeva do Sofije potrebno je 46 sati – objasnio je Kerpedijev.
Prema njegovim rečima Beograd je još i „relativno dobro povezan“, dok je Podgorica odsečena od sveta.
U svakom slučaju, njegova preporuka za turiste je da se u istočnoj Evropi drža dalje od „brzih pruga“.
Najnovije istraživanje je pokazalo da i pored svih svojih prednosti putovanje vozom po istočnoj Evropi sve veoma lako može pretvoriti u pakao – dok se iz Londona do Pariza stiže za manje od četiri sata, putovanje kroz Srbiju se za istu razdaljinu vrlo lako može pretvoriti u 22 časovnu avanturu po mračnim tunelima.
Iz mape srpske železnice može se zaključiti da se našim vozovima brže stigne od Beograda do Budimpešte i Slovenije nego do Novog Pazara. Za putovanje do Crnogorskog primorja ili Dalmacije trebalo bi vam više od 22 sata.
U Hrvatskoj, sdruge strane, stvaro stoje mnogo bolje, pa je praktično cela zemlja pokrivena mrežom pruga, pa je samo za najdužu relaciju od Zagreba do Splita potrebno više od 8 sati.
Peter Karpedijev, student koji radi doktorat na univerzitetu u Beču, došao je do podataka koji daju fantastičan uvid u železnicu Evrope. On je izabrao 28 evropskih gradova, koje je označio kao polazne tačke, i ilustrovao koliko daleko možete stići za određeno vreme. (Blic)