Psihološkinja: Postajemo hladni i distancirani, postavljamo standarde koje niko ne može da zadovolji
N1„Postajemo hladni, distancirani, zlobni i ljubomorni. U stalnom smo osećaju da nešto moramo da dostignemo – okrenuti smo prema onome čemu mislimo da nam život duguje. Postavljamo standarde koje niko ne može da zadovolji – odakle često proizilazi i naša grubost, ljutnja, anksioznost. I zato – učite i vežbajte zahvalnost i skromnost“, poruka je psihoterapeutkinje i univerzitetske profesorke Jasne Bajraktarević.
Ona je poručila kako je anksioznosti sve više, jer se trudimo da budemo ono što će se drugima svideti, no, opažanja je propratila i nizom savjeta. Jedan od njih je i: „Radite na prirodnom i istinskom osećaju prihvatanja sebe“.
„Skromnost, moral i stid – stvari su koje su nam potrebne“, naglašava Bajraktarević.
„Roditelji su upali u zamku“
No, na javnoj sceni gledamo, uglavnom, suprotno. Svedočimo, istovremeno, i u prodiranje tehnologije u sve pore života, stoga je jedno od osnovnih pitanja za Bajraktarević bilo – ko i kako nam danas odgaja decu?
„Digitalne platforme i internet – i na dobar i na loš način. Više niko ne proverava informacije. Nekada je obrazovni sistem bio filtrat informacija i znanja – toga više nema, ovo je lov u mutnom za sve one koji bi želeli da dobiju brzu moć, brzi novac, da diktiraju ljudima kako treba misliti“, naglašava Bajraktarević.
Roditelji su, smatra, upali u zamku.
„Već godinama smo snishodljivi prema deci. Gubimo autoritet, a pokušavamo da ga vratimo na veoma loše načine. Roditelji nisu spremni da slušaju i osluškuju decu. Nisu spremni da prihvate da je kazna mnogo manje delotvorna nego nagrada. Roditelji treba da budu kul – tako što će pratiti veoma težak tinejdžerski deo života“, pojašnjava.
A tinejdžerski deo je, naglasila je Bajraktarević, postao epidemija.
Stoga, ne smemo gubiti iz vida da ono što roditelji često zamisle kao detetov put u sreću – to ne mora da bude.
„Sačekajte da vidite ambicije…Dajte im prostor, ali ih kanališite“, apeluje psihološkinja.
Pri tome – posebno je važno fokus staviti na razvoj empatije i emocionalne inteligencije deteta.
„Sada imamo problem izuzetne agresije i neprepoznatljive sociopatije kod dece i roditelja“, tvrdi ona.
Na šta se ljudi danas najviše žale?
Koje to još probleme primjećuju stručnjaci u praksi i na šta se ljudi svojim psiholozima najčešće žale?
„Anksioznost, anksiozni napadi, distimija („predgrađe“ depresije), depresija… Ali, takođe, ljudi dolaze da bi porazgovarali kako bi unapredili sebe i svoj odnos prema životu. Vi dolazite kako biste čuli samog sebe“, naglasila je.
No, naučeni smo da živimo sa anksioznošću, i kada je nema – osećamo se loše.
„Puno ljudi odlazi u inostranstvo. Dobili su poslove, obezbedili sve što treba za porodicu, krenuli nekim mirnim životom – i tek tada dobili anksioznost. Zašto? Pa zato što nisu navikli na mir. Mi živimo u tenziji. Kada u jednom momentu ostajete bez nje, osećate se loše. Mozak traži hranu – a to je i adrenalin, i stres“, pojasnila je.
Sve češći su kod psihologa i takvi slučajevi, no srećom, dodala je Bajraktarević – odlazak psihologu već odavno nije tabu tema. Ipak, anksioznosti je sve više jer se trudimo da budemo ono što će se drugima svideti.
„Tada gubimo i njih i sebe. Kada vide da ono za šta se predstavljamo nismo mi – ostaviće nas. Kada mi vidimo da smo ostavljeni – odlazimo u anksioznost koja je zapravo ono čega smo se bojali – da budemo odbačeni“, upozorila je Bajraktarević.
Upozorila je i na još jednu stvar: Bolnost usamljenosti postaje epidemija. Zato – poradite na prirodnom i istinskom osjećaju prihvatanja sebe.
KOMENTARI (13)
Vidi sve komentare